Better Days

priča & foto by Ana Štivičić

“Ne dam ti da se utopiš. Neću te iznevjeriti” rekao mi je po petstoti put toga dana. Tisućiti put tog tjedna. Tješilo me to što je zaista imao vjere u mene, nije se pretvarao da misli da ja to mogu. Kad god bih ja rekla da je dosta, on bi rekao da misli da nije. Kad bih god rekla da je vrijeme da krenem kući, on bi se usprotivio i rekao mi da ostanem još malo. Bilo je teško ne vjerovati mu. Jednostavno je bio tako sposoban… Znala sam da ima mračnu stranu, jer mi ga je moj psiholog zapravo i predstavio. On se htio iskupiti za nešto što je učinio, a ja sam trebala nekoga da mi pokaže da mogu vjerovati dečkima nakon onoga što mi se dogodilo. Igrom slučaja on je bio silovatelj, a ja žrtva. Isprva mi je bilo izuzetno teško nalaziti se s njim, pogotovo nasamo. Jedva sam čekala da taj sat koji sam morala provesti s njim istekne, sve dok nisam primijetila da me ne gleda onako kako me gledaju drugi. Drugima sam bila žrtva. Njemu sam bila samo Maritza. Trebalo mi je duže da shvatim da mi neće ništa i da mu mogu vjerovati. Razuvjerio me kad se jedna obična šetnja pretvorila u njegovu ispovijest. Pratio me kući, kao i uvijek, nakon što bi pobijedio u prepirci o tome treba li to zaista činiti svaki božiji dan. Iako bih se ja svaki put usprotivila, na kraju bi ipak sve završilo oproštajem na kraju moje ulice jer je bio užasno tvrdoglav i jednostavno nije znao prihvatiti ne kao odgovor. Pomalo me to i ljutilo u početku, no s vremenom sam to počela nijemo prihvaćati, jer nije bilo hasne da mu se suprotstavljam. I taj dan smo se prepirali. Ja sam tvrdila da mogu sama, a on je pak rekao da bi bio sigurniji da me otprati. I zaboga, kako sam mogla pobiti taj argument? Samo sam frknula i krenula hodati nekoliko metara ispred njega. Uvijek je bilo tako. Ja bi izgubila prepirku i nafurena odjurila, a on bi samo koračao iza mene. Samo što mi taj dan nije dopustio da tako odjurim. “Daj stani, zaboga” promrmljao je stigavši me i uhvativši moju ruku “Trebali bi jedno drugome pomagati, a ne bježati. Znam da ti nije lako, ali bar bi mogli… pokušati. Trebali bi pokušati.” Namrštila sam se, gledajući u njegovu šaku kojom je obujmio moje zapešće, no nisam mu rekla da me pusti. Stisak nije bio čvrst… Bar ne toliko da bih se osjetila ugroženom. “Dobro. Pričaj.” Nije odmah počeo. Trebalo mu je nekoliko minuta da se sabere, no kad je počeo, nije mogao stati. “Bio sam pijan. Skroz. Nije neka isprika, znam, ali nisam imao pojma što radim. Ni koliko sam zapravo grub. Što je najgore, poznavao sam je… i bilo mi je tako žao kad sam vidio koliko me se boji i koliko… Prekinuli smo tjedan dana kasnije. Ona nije rekla nikome, a ja sam… ja sam sad tu. Sad je tvoj red” namršti se on, gledajući me u oči, pokušavajući u njima pronaći bar neku reakciju. “Grižnja savjesti je sjebana stvar, zar ne? I dalje misliš da si mogao nekako… Ne? Uredu, sad je na meni red, kao što si rekao. Mada ne znam što bih ti rekla. Isto je bio netko koga poznajem… Samo što ta osoba još uvijek ima dovoljno obraza da me pogleda u oči. Ne bih o tome sada. Kasnije.” “Hoćeš da još malo prošetamo? Znam da jedva čekaš da odeš, ali…” Odmahnula sam glavom, povukavši ga dalje od moje kuće. Prvo me iznenađeno pogledao, no nastavio je hodati sa mnom. Nakon nekog vremena je spustio svoju šaku i spetljao je sa mojom. Tako je počelo. Uskoro me je morao tjerati da odem kući. Tad sam shvatila da sve ono što sam mislila o njemu, sve ono što se nametalo samo njegovom pojavom nije istina. Bio je dobar, pristojan. Brižan. Normalan. Svirao je gitaru. Kad sam ga zamolila da nauči svirati Rekvijem za snove, naučio je. Onda više nisam mogla natrag. Postupno smo počeli izlaziti kao prijatelji, a onda se sve to spetljalo jer sam ja bila ona koja je od Danijela željela više. Ja sam prva poljubila njega i unatoč početnom šoku, uzvratio mi je. Otad je sve išlo kao po špagi. Ja sam ponovno postala normalna. Njegova grižnja savjesti je jenjavala. Oboje smo bili sretni… Danas on za mene više nije Danijel-Kojega-Se-Treba-Kloniti. Danas je za mene Danči. Onaj kojeg jedva čekam vidjeti.

 

6 comments on “Better Days

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s